Umrla zvezda filma "Sam u kući": Kevinova prijateljica koja je hranila golubove napustila svet u 82. godini
Dodajte Kurir u vaš Google izborIrska glumica Brenda Friker, dobitnica Oskara za ulogu u filmu „Moja leva noga“ iz 1989. godine, kao i zvezda filmova „Sam u kući 2“ i serije „Kazualti“, preminula je u 82. godini.
Prva irska glumica koja je osvojila Oskara
Friker je 1990. godine osvojila Oskara za najbolju sporednu glumicu za ulogu majke glavnog junaka kojeg je u filmu „Moja leva noga“ tumačio Danijel Dej-Luis. Time je postala prva irska glumica koja je osvojila ovu prestižnu nagradu, a među njenim konkurentkinjama tada su bile i holivudske zvezde poput Džulije Roberts i Anđelike Hjuston.
Ipak, mnogima je ostala najpoznatija po ulozi usamljene žene koja hrani golubove u filmu „Sam u kući 2: Izgubljen u Njujorku“ iz 1992. godine. Njen lik, beskućnica iz Central parka, sprijateljuje se sa Kevinom Mekalisterom, kojeg je igrao Mekoli Kalkin.
Pogledajte u galeriji fotografije Brende Friker iz filma "Sam u kući 2":
Karijera obeležena velikim ulogama
Friker je rođena u Dablinu, a glumačku karijeru započela je na televiziji i u pozorištu. Pojavila se u prvoj irskoj sapunici „Tolka Rou“ šezdesetih godina, britanskoj seriji „Koronejšn strit“ 1977. godine, kao i u televizijskoj drami „Liking Hitler“ iz 1978. godine.
Bila je deo prve epizode dugovečne BBC-jeve medicinske serije „Kazualti“ 1986. godine, u kojoj je igrala medicinsku sestru Megan Rouč. U seriji je ostala do 1990. godine, a kasnije joj se vraćala u nekoliko navrata. Poslednji put u toj ulozi pojavila se 2010. godine.
Među njenim ostalim filmskim ulogama bile su i one u filmovima „Tako sam oženio ubicu sa sekirom“, „Anđeli na terenu“, „Vreme za ubijanje“ i „Veronika Gerin“.
Imala je težak privatni život
Iako je ostvarila veliku karijeru, Friker je otvoreno govorila o teškim periodima u privatnom životu. U razgovoru za list „Sandej independent“ otkrila je da je prošla kroz period teške depresije i da je njen odnos sa majkom bio veoma težak.
Glumica je tvrdila da ju je majka fizički zlostavljala i da ju je često udarala pesnicom u lice. Zbog emocionalnog bola u jednom trenutku počela je i da se samopovređuje.
„Bol je bila toliko nepodnošljiva da nisam mogla da izdržim ni sekundu više i morala sam nekako da je oslobodim“, rekla je, dodajući da joj je terapija pomogla da ponovo počne da se oseća bolje.
Brak koji je završen razvodom
Friker je bila udata za reditelja Berija Dejvisa. Njihov brak trajao je devet godina, a okončan je razvodom zbog njegovih problema sa alkoholom.
Dejvis je preminuo dve godine nakon razvoda, što je glumicu veoma pogodilo. Zbog ugovora sa filmskim studijom tada nije mogla da prisustvuje njegovoj sahrani jer je snimala seriju u Australiji.
Kasnije je govorila i o osećaju usamljenosti, naročito tokom praznika.
„Sada imam 75 godina i lagala bih kada bih rekla da će ovo biti lep i srećan Božić, jer sam stara i živim sama, a zna da bude veoma mračno. Isključim telefon i spustim roletne. Ni Nova godina nije ništa bolja. Tada se osećam posebno usamljeno jer nemam kome ni da se nasmejem ni sa kim da razgovaram“, rekla je u jednom intervjuu.
„Svet je siromašniji bez nje“
Vest o njenoj smrti potvrdio je njen agent Fil Belfild, koji joj je odao počast.
„Nikada više nećemo videti nekoga poput nje i svet je siromašniji zbog njenog odlaska“, rekao je.
Dodao je: „Bila mi je čast da je poznajem, volim i sarađujem sa njom. Zauvek će imati posebno mesto u mom srcu, kao i u srcima brojnih ljubitelja filma i televizije širom sveta.“
Od glumice se oprostio i američki ambasador u Irskoj Edvard Volš, nazvavši je „divom irskog filma“ i istakavši njenu nezaboravnu ulogu u filmu „Moja leva noga“.
„Od Dablina do Holivuda, njen rad donosio je irske priče svetu i nadahnuo generacije s obe strane Atlantika“, napisao je.
Gradonačelnik Dablina Rej Mekadam ranije ju je opisao kao „jednu od najistaknutijih kulturnih ličnosti Dablina“, ističući da su njene glumačke izvedbe bile obeležene iskrenošću, dubinom i retkom sposobnošću da spoji toplinu i snagu.
(Kurir.rs/ Index)
Bonus video: